ČUVENI PROFESOR OBJAŠNJAVA SVE O NOVOM SOJU KORONAVIRUSA KOJI SE ŠIRI EVROPOM: Ovo su njegove KLJUČNE pretpostavke!

Zdravlje

Pforesor Fransoa Balu, direktor Instituta za genetiku Londonskog globalnog univerziteta, ponudio je svoje viđenje dešavanja posle prodora novog, za oko 70 odsto viralnijeg soja SARS-CoV-2 koronavirusa, koji danas puni naslovne strane medija. 

Podsetimo, novi soj korona virusa, koji se pojavio u jugoistočnoj Engleskoj, pronađen je u Danskoj, Holandiji i Australiji, saopštila je danas tehnička direktorka Svetske zdravstvene organizacije, Marija van Kerkhove.

Nešto ranije je premijer Velike Britanije Boris Džonson rekao da je novi soj korona virusa za 70 odsto zarazniji nego prethodni sojevi.

Balu je napisao sledeće:

“Osećam da bi bilo od pomoći da dam mišljenje o novim linijama Covid-19 koje bi mogle biti zaraznije od sojeva koji su bili u cirkulaciji do skoro. Ovi komentari bi trebali da se smatraju preliminarnima. 

Obe linije imaju neobično mnogo mutacija/brisanja. Jedno objašnjenje ovoga je stalna infekcija jednog pacijenta sa kompromitivanim imunitetom. Postoje dokazi da ovakve infekcije vode ka brzoj evoluciji virusa. 

Sve mutacije/brisanja koje nose ove linije su primećene i ranije u drugim linijama. Na primer, obe linije nose N501Y u “spajk” proteinu, mutaciju koja je prvi put primećena u Brazilu u aprilu i do skora nije bila mnogo raširena. 

Individualne mutacije ne utiču mnogo na prenošenje. Na primer, najbolje izučena mutacija-kandidat za pojačano prenošenje, D614G, pojavila se nezavisno u različitim genskim linijama, ali samo se jedna od njih javljala učestalije. 

Brisanja mogu imati važniji efekat na prenošenje od mutacija, ali ih je teže izučavati. Veći deo genomskih podataka je u formi “sklopljenih genoma”, i sirovi podaci često nisu dostupni. Brisanja se ponekad previde u ovome. 

Nove linije nose serije brisanja, pogotovo je tu prisutno brisanje na poziciji 69/70 na “spajk” proteinu (protein kojim virus “otvara” ćeliju). I dok je ovo brisanje primećeno na drugim mutacijama pre, ono može igrati ulogu u prenošenju. Takođe, drugo brisanje na “spajk” proteinu (144/145) može imati ulogu. 

Mogu da se setim 3 glavne hipoteze, koje ne isključuju jedna drugu, koje objašnjavaju veću učestalost linija koje su se javile. 

1. Javljanje ove nove dve linije se povećalo posle događaja sa “superprenosiocem”, odnosno osobom kod koje su se javili. Ona je bila “na pravom mestu u pravo vreme” i ako je ovo slučaj, nisu intrinsično zarazniji. 

2. Obe linije su dobile kombinaciju mutacija i brisanja koje nisu postojale zajedno u istoj genetskoj pozadini ranije. Dalje, neke od njih su učinile ovu liniju intrinsično prenosivijom, na primer povećavajući količinu virusa kod domaćina. 

3. Ove linije mogu delimično zaobići imunizaciju koju izaziva ranija zaraza ovim koronavirusom. Iako nisu zaraznije, možda su se proširile tako što su zarazile veću količinu domaćina (uključujući i one koji su ranije bili inficirani)- 

Hipoteza 2 (intrinsično zaraznija) čini se najverovatnijom, kad se imaju trenutni podaci na umu. Ipak, da bi se doneo konačan zaključak, fale podaci. Podaci iz Danske, gde se proširila linija iz UK, bila bi od pomoći. 

Dodatni dokazi koji su potrebni je relativna ozbiljnost bolesti koju izazivaju nove linije (koja trenutno ne ukazuje na ozbiljnije simptome), kao i proiporcija reinfekcija koje izazivaju nove linije. 

Balu je napisao i da novi podaci ukazuju na 71% povećanu zaraznost novih linija i na povećanu količinu unosa virusa pri zarazi, i to od 4 do 5 puta. Zasad nema dokaza o povećanoj ozbiljnosti zaraze koju izaziva novi soj.”