DOKTOR TVRDI – OBIM STRUKA OTKRIVA SVE O ZDRAVLJU: Koje mjere su idealne i koje osobe ugroženije

Ljepota i moda

Od pojave korona virusa, stručnjaci ukazuju da su pored hroničnih bolsnika i osoba sa oslabljenim imunitetom, posebno ugrožene gojazne osobe. A neprestano se ponavlja da gojazne osobe sa viscelarnim mastima su najviše u riziku da razviju teži oblik kovida-19.

O tome koje su to viscelarne masti, u gostovanju na RTS ORdinaciji govorio je prof. dr Dejan Čubrilo, profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i specijalista medicine sporta.

“To su masti koje su zalijepljene na unutrašnje organe i mogu biti u sklopu organa u većoj količini. Kada govorimo o tim mastima, najčešće pominjemo jetru. To je ono kada kažemo; ’Ja imamo masnu jetru’. Srce, pankreas, crijeva jetra, svi ti unutrašnji organi mogu na svoju pvršinu da zalijepe i ta mast onda opterećuje površinu i ćelije tih organa. To je veliki rizik, mehanička opstrukcija koja onemogućava rad ćelijama“, objašnjava doktor i dodaje da je to česta pojava u našoj populaciji, jer smo poznati po tome da volimo da jedemo “višak”, ko se lijepi na organe.

Kako izgleda masni organ?

“Na površini organa je kompletno bijelilo, masnoća, a kada ga zasječemo i iznutra je bijelo oko samih ćelija“, objašnjava doktor.

Zašto je ta masnoća rizičnija od npr. masnoće na kukovima, nogama…?

“Masnoća koja je na kukovima, nogama, to je potkožna masnoća i njen zadatak je da obezbeđuje energiju za rad naših mišića i organa. Ta mast se topi, ona ulazi u krvotok i iz krvotoka ulazi u ćelije organa, tu sagoreva i dobija se energija. Višak masti nas čuva kad je riječ o gladovanju, mi od te masti možemo da živimo. Što znači da danas 90 odsto populacije može da ne jede ništa narednih godinu dana. Ali masnoća na organima se kazalo da djeluje kao neka vrsta emitera zapaljenskih ćelija i ona ima sposobnost da luči u krv zapaljenske medijatore koji idu ka ćelijama i provociraju promene zapaljenskog tipa – od krvnih sudova, pa uzrokuju aterosklerozu, do promene receptora za insulin, pa uzrokuju insulinsku rezistenciju, pa uticaja na pankreas, na dijabetes…“

Kako razlikovati kada je nekome stomak veliki od potkožne masti ili viscelarne koja takođe može da uzrokuje “povećanje obima” u ovom dijelu?

“Postoje odokativni načini. Krojački metar se stavi oko stomaka, na pola puta između kukova i rebra, i ide otprilike do pupka. Tako se meri struk i pokazalo se da je to najbolja mera koja će nam reći u korelaciji da ili imamo ili nemamo višak masti na organima. Ako su te mjere u granicama optimalnog ili ne, to vam govori da li ste ’upaljeni’ ili ne.“

POŽELJNE MERE STRUKA KOD ŽENA

– do 80 cm – bez rizika

– od 80 do 88 cm – povećan rizik

– preko 88 – veoma povećan rizik

POŽELJNE MERE STRUKA KOD MUŠKARACA

– do 94 cm – bez rizika

– od 94 do 102 cm – povećan rizik

– preko 102 – veoma povećan rizik

Doktor Čubrilo napominje da visina osobe ne igra ulogu, razlike su vrlo male i ove mjere su zapravo pokazatelj pravog stanja stvari.

“Što je žena viša, to je ugroženija. Visoke žene su u mnogo većem zdravstvenom riziku od niskih”, kaže profesor i dodaje da isto važi i za muškarce.

“Oni moraju mnogo više da vode računa o masnoj komponenti i količini mišića u tijelu. To je preduslov razvoja zapaljenskih procesa u tijelu.”

I MRŠAVI SU “MASNI”

Nije rijetkost da mršavi ljudi, koji nemaju “vidljive” masnoće imaju viscelarne masti. Kako je to moguće?

“To su ljudi koji imaju problem sa viškom lučenja insulina. Oni uošte ne moraju da imaju problem sa velikim stomakom”, napominje doktor i objašnjava da je tanko crijevo primarni okidač koji uzrokuje veliku osetljivost pankreasa.

“Pankreas jako luči insulin, a insulin sve što unesemo intenzivno ubacuje u to masno tkivo, sve šećere, sve masti… Insulin stimuliše enzime koji pretvaraju masti i šećere u masne depoe. Onda imate dva izvora – šećere i masti – koje idu ka organima i jetri. To je situacija koja jako opterećuje sistem.”

Kod mršavih ljudi se kao simptom viscelarnih masti javlja problem sa crijevima.

“To su oni ljud kojima svi zavide koliko mogu da pojedu, a da im se ništa ne vidi. Ali oni će vam reći da poslije svakog obroka idu u WC, što objašnjavaju brzim metabolizmom. A to je strašno, to je problem enzimske aktivnosti crijeva. Crijeva nisu sposobna da enzimski obrade hranu i hrana truli i odmah ide napolje, ne uzima ništa. ”

Dokor Čubrilo je otkrio i da je zdrav obim struka kod žena između 59 i 65 cm, što su inače mjere koje se vezuju za neki ideal ženske ljepote. Obim kukova i grudi su potkožna masnoća i oni su u korelaciji. Kako mršavimo u kukovima, tako nam se smanjuje i obim grudi.

MENOPAUZA I SALO NA STOMAKU

Doktor Čubrilo kaže da se ove vrednosti ne mijenjaju ni kad je žena u menopauzi, što je za to stanje tipično nagomilavanje masnoća u predelu struka.

“To je stanje u kom ste vi pod većim rizikom, jer jajnici ne luče više taj protektivni estrogen. Ostaje vam samo estrogen sa masnog tkiva. Opet se vraćamo na insulin koji stimuliše veće lučenje estrogena sa masnog tkiva. On može da bude dobar, ali samo za kosti. Za sve ostalo može da pravi probleme, od sluznice materice, nadimanja, neraspoloženja itd. Povećan nivo insulina stimuliše proizvodnju estrogena, estrona u ovom slučaju, odnosno estrogena sa potkožnog masnog tkiva. On je sam po sebi rizičan, jer provocira karcinomske promjene. Njega eliminiše jetra, a koja je, kako smo već ustanovili – masna.“

“Mera zdravlja je insulin”, zaključuje dr Čubrilo koji veruje da su sve bolesti u direktoj ili indierktnoj vezi sa ovim hormonom, prenosi Novi