Uncategorized

SVI TO RADIMO BUKVALNO SVAKOG DANA, A MOŽE NAS ODVESTI U SMRT: Lekari upozorili na opasnost, evo o čemu je reč!

Želite da uvećate šanse da ostanete zdravi? Prestanite da pipate lice!

Jedan od najtežih izazova javnog zdravlja jeste naučiti ljude da što češće peru ruke i da prestanu da dodiruju lice, pre svega oči, nos i usta, te tri tačke kroz čiju sluznicu je najlakše uneti virus i ostale klice u telo.

“Kopanje nosa, trljanje očiju, naslanjanje na bradu ili dodirivanje usta prstima – postoji više načina na koje to radimo”, rekla je dr Nensi Elder, profesorka porodične medicine na univerzitetu u Portlandu, koja je proučavala ponašanje doktora i medicinskog osoblja. “Svi dodiruju lice i teško je prekinuti s tom navikom.”

Upozorenje broj jedan kada je u pitanju koronavirus jeste da se što češće peru ruke, ali mnogi istraživači kažu da bi trebalo mnogo ozbiljnije da upozoravaju ljude da ne dodiruju svoje lice, piše Njujork tajms.

“Centar za kontrolu i prevenciju bolesti i Svetska zdravstvena organizacija i dalje govore da treba ‘izbegavati’ dodirivanje očiju, nosa i usta”, kaže dr Vilijam Sojer, doktor iz Ohaja. “Savet bi trebalo da bude ‘apsolutno ih ne dodirujte!’. Ako nikada ne dodirujete lice, manja je verovatnoća da obolite od bilo koje virusne respiratorne infekcije.”

Da biste shvatili kako pranje ruku i uopšte nedodirivanje lica mogu da naprave značajnu razliku tokom epidemije ili pandemije, razmislite o tome kako se virus širi. Zaražena osoba se, na primer, vozi liftom, dodiruje dugme da bi pozvala lift, zatim u liftu pritisnula dugme na koji sprat ide, možda i kine tokom vožnje. Kada izađe, mikroskopske kapljice koje sadrže virus ostaju iza njega. Sledeća osoba koja dodirne istu površinu pokupiće virus i on će mu ostati na rukama, a zatim će dodirivati nos ili trljati oči.

“Oči, nos, usta – sve njihove sluzokože su neka vrsta portala za ulazak virusa kao što su Covid-19 ili SARS”, kaže profesorka epidemiologije Meri Luis Meklous sa Univerziteta Novi Južni Vels. “Posmatrala sam ljude na jednoj konferenciji, i za samo dva minuta, prebrojao sam na desetine puta da su ljudi dodirivali lice. To je vrlo česta navika. Trljamo oči, diramo nos ili usta, ljudi moraju da budu svesni koliko često dodiruju lice.”

Dr Meklous bila je autorka studije iz 2015. godine o dodirivanju lica, a koja je dokumentovala koliko puta ljudi diraju lice u kratkom vremenskom periodu. Tokom sat vremena, studenti su dodirivali svoja lica u proseku 23 puta. Skoro polovina je dodirivala zone oko očiju, nosa ili usta – upravo T zone. Bez obzira čime se bave ili šta rade, ljudi ne prestaju da diraju T zonu.

“Bila sam zaista iznenađena”, rekla je doktorka. “Dodirivanjem ovih delova lica, dajete virusu 11 mogućnosti svakog sata, ako ste dodirivali nešto zarazno.” Rizik da neko pokupi virus kontaktom ruka-lice zavisi od niza faktora, uključujući vrstu virusa, da li je površina neporozna, koliko je vremena virus boravio, koliko je vremena zaražena osoba provela na tom mestu, kao i temperatura i nivo vlažnosti.

SZO sugeriše da iako ne znamo koliko dugo novi koronavirus može da preživi na nekoj površini, izgleda da se ponaša kao i drugi koronavirusi, što je uznemirujuća vest. Nedavno istraživanje magazina “Hospital Infection” pokazalo je da su slični koronavirusi u idealnim uslovima preživeli na površinama čak devet dana. To je mnogo duže nego grip koji obično može da preživi u idealnim uslovima do 24 sata na tvrdim površinama. Zavod za javno zdravlje Engleske navodi da je utvrđeno, na osnovu istraživanja drugih koronavirusa kao što su SARS i MERS, da se “rizik od zaraze virusom s kontaminirane površine” u stvarim uslovima “verovatno značajno smanjuje posle 72 sata”.

Virus će preživeti najduže na neproznim površinama od metala i plastike – uključujući i kvake, drške u autobusu ili pultove u prodavnicama ili apotekama i sl.

Virus će pre nestati na tkaninama i tkivima. Jedenom kada dospe na ruke, virus počne da gubi snagu, ali verovatno će poživeti dovoljno dugo dok sledeći put ne dodirnete lice, a to će biti brzo. Iako je potrebno da se još mnogo toga sazna o koronavirusu, kroz ispitivanje jednog drugog virusa, izazivača prehlade, posle samo sat vremena od manje kontaminacije, oko 40 virusa odsto je preživelo, a posle tri sata, oko 16 odsto virusa je još bilo živo na rukama.

Takođe znamo iz epidemije SARS 2003. godine, smrtonosnijeg koronavirusa od onog koji se sada širi, da se virus često prenosio iz kontakta sa kontaminiranom površinom. U jednom hotelu u Hongkongu, zaraženi doktor koji uzeo sobu na devetom spratu, ostavio je trag virusa koji je inficirao najmanje sedam ljudi sa istog sprata, a koji su potom proširili bolest svuda. Doktor, koji je umro od posledica infekcije, kasnije je identifikovan kao “super kliconoša” i povezan je s 4.000 slučajeva SARS tokom te epidemije.

Dobra vest je da često pranje ruku može da značajno smanji rizik. Tokom epidemije SARS-om, pranje ruku je smanjilo rizik od prenosa za 30 do 50 odsto. Posle pranja ruku, morate i dalje da budete svesni da ne smete da dodirujete lice, kaže dr Sojer.

“Ruke su vam čiste samo dok ne dodirnete sledeću površinu. Kada dodirnete kvaku ili rukodržač (u autobusu), ponovo ste kontaminirali ruku nečim. Ako dodirnete sluznicu, onda ste se nenamerno zarazili. Ako postoji jedan način ponašanja koji može da spreči infekciju, onda je to nedodirivanje T zone.”

Ali, nije jednostavno prestati s pipanjem lica. U stvari, neki kažu da što više razmišljaju o tome, više ih svrbe i nos i oči.

Poznato je da samo ljudi i neki primati dodiruju lice nesvesni te navike. Nemački istraživači analizirali su aktivnosti mozga pre i posle spontanog dodirivanja lica, a njihovi nalazi sugerisali su da je dodirivanje lica način da se oslobodimo stresa ili da upravljamo emocijama.

Da bi se prekinula ova navika, preporuka je da se koristi maramica za nos ili za oči. Nanošenje šminke ženama može da pomogne jer bi se dodirivanjem ona razmazala. Istraživanje je pokazalo da žene koje nose šminku manje dodiruju lice.

Drugo rešenje je da pokušamo da shvatimo šta su okidači za dodirivanje lica, da li je to suva koža ili svrab očiju, i korišćenje kapi za vlaženje oči ili kreme za hidrataciju lica. Može da pomogne i nošenje naočara. Rukavice, takođe (virusi ne žive dugo na kožnom materijalu ili tkanini).

Bez obzira koliko je to ukorenjena navika, ima smisla ostati svestan toga i često prati ruke, brisati površine koje koristite: telefone, sto ili tastaturu. Što više razmišljate o tome da treba često da perete ruke, to ćete više paziti na njih i na to šta dodirujete.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *