Punih deset godina mučila se sa psihičkim problemima, a onda je smogla snage i prijavila slučaj policiji.
Foto: Shutterstock
Sada već tridesetpetogodišnja T.R. ispričala nam je jezivo životno iskustvo koje ju je trajno obeležilo. Nju su pre 16 godina silovala braća od tetke. O jezivom događaju ćutala je deset punih godina, pa je nakon stručne pomoći odlučila da progovori o svemu.
Bila sam još devojčica, nisam napunila, mislim, ni devetnasest godina. Svaki raspust, slobodno vreme, znalo se, bilo je predviđeno za odlazak kod moje tetke u Smederevsku Palanku. Uživala sam da sa njom provodim dane i noći u ispijanju kafe i pričama. Sa njenim sinovima, mojom braćom, volela sam da izlazim, da probam sve nove stvari. Bili su moja doza optimizma, uvod u svet odraslih, a mislila sam i zaštitnici. Ko je mogao i da pomisli da će se moja krv odlučiti na takvo zverstvo…
Sećam se te užasne večeri. Dugo godina sam je potiskivala, ali kasnije sam kroz savetovanje sa psihijatrom shvatila da moram sa tim da se suočim i podelim strašno iskustvo koje me zavuek obeležilo. Bio je avgust mesec, obukla sam moju omiljenu plavu haljinicu sa neobičnim listićima po sebi. Sada kada razmišljam jedan od braće me otkako znam za sebe posmatrao na čudni, nerodbinski način, ali sam odbijala da poverujem u to. Pili smo u društvu, slušali muziku, a negde pred zoru, nas troje smo krenuli ka kući moje tetke. Dok sam koračala pripita Nenad (tako ću ga zvati u ovoj ispovesti) mi je zavukao ruku pod haljinicu i dotakao zadnjicu. Nasmejala sam se i rekla mu da smesta prekine. Drugi brat mu je uputio oštar pogled, a zatm su me ubedili da se igramo “eksiranje rakije” u šupici pored njihovog doma (tu smo često još pušili cigarete i konzumirali alkohol kako nas niko od starijih ne bi uhvatio). Osećala sam neku nelagodu u sebi, ali sam konstantno odbijala da poverujem u to neko predosećanje. Marko (kako sam u ovoj priči nazvala drugog brata od tekte, jer ne bih da otkrivam pravi identitet) izvadio je iz ranca domaću rakiju i počela je igra nakon koje dolazi do mog pakla. Kada smo dovršili čitavu flašu, Nenad me polusvesnu pomilovao. Kroz maglu se sećam da sam pokušala da se oduprem, ali sve više sam gubila svest. Samo sam pred očima videla čas zemlju, čas njihove glave dok su me okretali i dok su se smenjivali nada mnom. Nakon silovanja, smestili su me u krevet u njihovoj kući, a ja od tada više nikada nisam otišla u Smederevsku Palanku.
Foto: Shutterstock
Niz je to različitih emocija, ali svesno sam u sebi imala krivicu, mada sam žrtva bila ja… Neću ulaziti u detalje koliko me ovo iskustvo oštešilo u svakom smislu… Bila sam nevina i… To su mi uradila braća. Gospode, samo da se to nikome nikada ne dogodi u ovom izopačenom i bolesnom svetu.
Deset godina nakon tog događaja, uz stručnu pomoć psihologa i psihijatra, smogla sam snage da ih prijavim. Obojica odgovaraju za svoj prestup i u zatvoru su na odsluženju kazne. Tetka je po saznanju šta se dogodilo ubrzo umrla od sramote i bola. Ne znam zašto, volela sam je kao rođenu majku, ali nikada joj nisam otišla na grob…
Foto: shutterstock