Kada borba sa nekom bolešću ili možda nekom saobraćajnom nesrećom ostavi ožiljke na vama, ne treba da ih se stidite, treba da budete ponosni – oni su dokaz da ste borac.
Za većinu je reč ožiljak sinonim za manu. Ali, u suštini, ožiljci su lepi, oni pokazuju kako smo prevazišli tešku situaciju i svedoče o našoj moći preživljavanja.
Treba da budemo ponosni na njih. Oni su znak da smo borci i svaki ožiljak priča svoju priču.
3 žene su podelile svoje priče o ožiljcima:
Lobin Louli:
Lobin Louli ima autoimunu bolest lupus, a jedan od simptoma su i napadi. Jednom prilikom, kada je silazila niz stepenice, dobila je napad, pala, udarila glavom, isekla usta i izbila zub.
Ona nije znala koliko je povređena sve dok joj u bolnici nisu dali ogledalo.
„Napustila sam društvene mreže sve dok se nisam oporavila, ali kada sam bila spremna, objavila sam post o incidentu. Ne želim da lažem, ne stidim se, to je nešto što ne mogu da kontrolišem i ne želim da se ljudi sa lupusom ili nekim sličnim stanjem osećaju usamljeno.
Pogled na moje ožiljke podseća me da je život kratak i da sam srećna što ova nezgoda nije bila fatalna. Kada se setim tinejdžerskih dana kada sam bila opsednuta manama poput strija, smešno mi je.
Treba da pokažemo našu pravu kožu da bi devojke videle kako izgleda. Ožiljci su deo toga da se bude čovek .“
Pejdž Mur
Zbog istorije raka u svojoj porodici, Pejdž se sa svoje 23 godine testirala i otkrila da ima genetsku mutaciju BRCA1 i 87% šanse da oboli od raka.
Pošto nije želela da čeka da se rak pojavi, uradila je dvostruku masektomiju, a zatim i rekonstruktivnu operaciju grudi, a fotografije celog procesa je okačila na društvene mreže.
„Neko vreme posle operacije nisam prepoznavala svoje telo, osećala sam se čudno. Bilo mi je potrebno mnogo ljubavi prema sebi i mnogo truda da naučim da prihvatim svoje telo kakvo je sada.
Ali, ožiljci mi nikada nisu smetali, u stvari ih volim. Kada sam ih videla prvi put posle operacije, pomislila sam da su lepi i plakala sam. Osećala sam se ponosno i seksi jer su bili simbol toga da sam preduzela nešto u lošoj situaciji i da sam uradila sve što je u mojoj moći kako bih sebi osigurala dug i zdrav život.
Volim da ih pokazujem, volim kada vire ispod mog kupaćeg kostima. Dokazuju da sam borac. Osećam da sam sačuvala sopstveni život i ne mogu da zamislim nešto što je više seksi od toga.“
Ališa Ekspozito
Kada je atletičarka Ališa Ekspozito pošla na trčanje, udario ju je kamion, bila je zaglavljena pod njegovim točkovima i vukao ju je nekoliko metara.
Za čudo, kosti joj nisu bile slomljene, ali je veliki deo mišićne mase na njenoj potkolenici bio uništen. Kako bi spasla svoju nogu, imala je 3 operacije u 10 dana.
Kada je posle 3 nedelje napustila bolnicu, bila je fokusirana na to da ponovo bude atletičarka. Posvetila se fizikalnoj terapiji i svaki dan se borila da ponovo počne da hoda i trči. Danas radi kao lični trener.
„Dugo sam na nozi nosila zavoj, na početku da je zaštitim od infekcije, a onda da je sakrijem. Ali, shvatila sam da zavoj samo privlači više pažnje, pa sam prestala da ga nosim i to je bio veliki trenutak za mene.
Ponekad ljudi zure u nju ili čujem: „Bila bi lepa da nema ožiljke“, i mrzim što sam svedena samo na svoj izgled. Ali, na neki način to je dar, jer zbog toga govorim glasnije kako bi ljudi shvatili da sam ja mnogo više od svog fizičkog izgleda.
Kada su ljudi prestali tako mnogo da primećuju moj ožiljak, shvatila sam da je to zbog toga što sam prestala da ga gledam kao nešto što treba da bude skriveno. U jednom trenutku sam imala mogućnost da uradim plastičnu operaciju kako bi ožiljak bio manje vidljiv, ali nisam to uradila. Svaki put kada ga pogledam pomislim na svoju upornost i ne želim da izbledi.“
