two cartoon young women lying on grass
Gledam je, slušam je i shvatam da mi ona svakim atomom svoga tela želi dobro.
Zna moj ritam disanja, pogled, svaki potez.
Zna šta mislim. Zna kako se osećam, čak i u trenucima kada joj serviram samo muk ili joj kažem: „Sve je u redu“… Ona zna.
I niko me ne poznaje tako dobro.
Niko me nije video tako ogoljenu do gole kože. Niti je čuo koliko glasno znam da plačem.
Voli me tvrdoglavu, voli me bespomoćnu, voli me zabavnu, voli me nepodnošljivu.
Voli me u svakom izdanju. Sestra je. Jedna je.
Jačina sestrinske ljubavi se ne meri.
U očima nema senke kada mi daje savete. Tu nema mesta površnim rečima, lažnim namerama, uzaludnim verovanjima.
Tu je sve čisto, iskreno, zaista od srca.
Tu se i žrtvuje u ime one druge. Voli se jačinom koja je nemerljiva.
Moli se Bogu za najbolje za onu drugu. Onoj drugoj se želi isto što i sebi.
Samo najbolje. A ako može i bolje od toga, onda i to.
Sestra se grli najjače, voli se najiskrenije.
Ključna osoba koja svaku sreću čini još većom, a svaku tugu manjom.
Osoba koja bi za vas izvadila srce iz grudi.
Osoba bez koje ne možete da zamislite dan.
Ne, tačnije rečeno – osoba bez koje ne možete da zamislite život.
Za sve sestre koje ljubav znače…