Jedete malo a KILOGRAMI se GOMILAJU? 5 RAZLOGA zbog kojih ste GOJAZNI, evo šta trebate uraditi

Ljepota i moda

Hormonski dizblanas, poremećena funkcija štitne žlijezde, dijabetes, usporeni metabolizam, loša ishrana, slaba pokretljivost mogu dovesti do nagomilavanja kilograma. Zato, koliko god vam se činilo da ste zdravi, dok se kilogrami “lijepe” za vas, posjetite ljekara i pokušajte da saznate šta je uzrok vaše prekomjerne težine.

Gojaznost je, možemo reći, najčešće obična ili prosta, i posledica je prekomernog kalorijskog unosa i kao takva predstavlja poremećaj koji je prisutan do u skoro trećine populacije. Ona sa sobom nosi i porast rizika za nastanak dijabetesa, kaže za Žena.rs endokrinolog dr Saša Radenković.

Hipotireoza je bolest koja kada se ne liječi izaziva stanje lako usporenog metabolizma u organizmu, ali to nije razlog za razvoj gojaznosti i ustvari ta udruženost nije uzročno posljedična, objašnjava ljekar.

-Samo je činjenica da ima puno gojaznih, a i bolesti štitne žlijezde su česte, pa postoji udruženost ovih stanja, kao slučajnost. Retki su hormonski poremećaji koji uzrokuju značajan stepen gojaznosti. Možemo da govorimo o gojaznosti kao problemu i o tome da je razlog za porast broja obolelih od dijabetesa, ali nekog “opravdanja” da je porast gojaznosti u svijetu povezan sa hormonskim poremećajima i usporenjem metabolizma, praktično nema, kaže dr Radenković.

Hipoterioza – usporeni rad štitne žleijzde

Kod žena se često javlja hipotireoza ili usporeni rad štitnjače, koji pored mnoštva simptoma, rezultuje i povećanjem telesne težine. Kada je u pitanju hipotireoza, posebno treba voditi računa o tome da sva kalorijska hrana koja se konzumira, bude namenjena osobama koje imaju usporeni rad štitne žlezde. Osim povećanja tjelesne težine, javljaju se i drugi simptomi kao što su usporen rad srca, anemija, povećani holesterol, tromost, umor, a kao posljedica zadržavanja tečnosti slabi apetit, ali svakako kilogrami se gomilaju.

– Upravo ona zapuštena, hipotireoza koja se ne leči dovodi do toga da se pacijenti naduju, oni imaju porast tjelesne težine, iako imaju pad apetita zbog zadržavanja tečnosti oni dobijaju kilograme. Nakon što počnemo da liječimo, brzo redukuju tjelesnu težinu i izgube taj višak, objašnjava dr Radenković.

Što se ishrane tiče preporučuje se voće, povrće, žitarice, tunjevina, bakalar… Ipak, jelovnik ne pravite sami, već se konsultujte sa svojim ljekarom. Za pravilan rad štitne žlijezde neophodan je jod, ali i selen, takođe cink koji pospešuje regulaciju hormona i smanjuje simptome hipotireoze. Hranu koju treba izbjegavati je ona sa vlaknima, kao i kruške, breskve, jagode, ali i mesne prerađevine, soju, sireve, brokoli, kupus, takođe i cigarete i alkohol.

Hormonski poremećaj

Ukoliko zaista vodite računa o tome kakvu hranu unosite, opšte zdravstveno stanje vam je dobro, a opet kuburite sa kilogramima, možda se problem krije u hormonskom dizbalansu.

Profesor Robert Lustig, pedijatar endokrinolog sa Univerziteta u Kaliforniji, stručnjak za gojaznost, pre nekoliko godina kao “glavne” krivce za gojaznost označio je leptin i insulin, jer kako je objasnio postoji jasno definisan biološki mehanizam po kome hrana remeti rad određenih supstanci.

-Insulin pretvara šećer u salo, stvara masne naslage, što više insulina to više sala, objašnjavao je Lusting. Osim toga, definitivno loše navike u ishrani, povećan unos hrane udružen bez fizičkog vežbanja i kretanja utiču na funkciju određenih hrmona, a sa njihovim poremećajem nastupa gojaznost, reči su profesora Lustinga.

Unošenje šećera dovodi do lučenja insulina, a rafinisani šećeri su najveći krvici za dobijanje na težini. Endokrinolog dalje objašnjava, kada se u organizam unosi puno rafinisanog šećera i kada se takva hrana prekomerno koristi stvara se višak insulina u organizmu.

-Insulin smanjuje efekat potrošnje masti, on je anabolički hormon i pospješuje stvaranje masnog tkiva. Leptin se, s druge strane stvara u masnom tkivu i njegova uloga je da da signal mozgu da je dosta hrane, međutim kako mi u hrani pretjerujemo više nego što treba, vremenom se može stvoriti i ta leptinska rezistencija. Nešto treba objasniti, postoji fiziološko hranjenje to je onaj osjećaj kada smo gladni i kada nam je potrebna energija, ali postoji i ono hedonističko hranjnje kada pretjerujemo. Recimo pojedemo parče hranljivog mesa, prija nam, onda nas neko ponudi parčetom torte, iako smo siti mi se i zasladimo, pa nam ponudi još jedno parče, pa mi uzmemo i to, e onda tu nastaje problem kada nam takav način ishrane pređe u naviku, objašnjava dr Radenković.

Kada su hormoni u pitanju može se javiti i problem nadbubrežne žijlezde, kada se prekomerno luči kortizol, hormone stresa, takođe i tada dolazi do gojaznosti.

-Ljudi sa ovakvim problemom se karakteristično goje, na trupu, to je takozvana centralna gojaznost. Ruke i noge im se istanjuju a goji im se tijelo, grudni koš i lice. Karakterističnog su zaukrugljenog lica, ali to je 1 na 100.000 ljudi, to nisu problemi koje viđamo svakog dana. Ono što je problem kod gojaznosti je loša ishrana i način života, dakle loše se hranimo i malo krećemo, objašnjava naš sagovornik.

Dijabetes

Iako dijabetesu prethodi gojaznost, može se dogoditi da ste postali dijabetičar a da to ne znate ili zanemarujete što može biti opasno na više nivoa. Ukoliko ste gojazni trebalo bi da redovno kontrolišete šećer.

-Taj ogroman porast gojaznosti u svijetu je povukao i ogromni porast dijabetesa. Dijabetes je bolest koja podrazumeva poremećaj metabolizma šećera, dalje, insulinska rezistancija je nasledna ali se delom i stiče tokom života porastom težine. Gojaznost zapravo prethodni dijabetesu i to je pravi ugao gledanja, objašnjava dr Radenković.

Dakle, u osnovi nastanka dijabetesa tipa 2 kod gojaznih ljudi je insulinska rezistencija, zapravo smanjena osjetljivost na sopstveni insulin. Masno tkivo trbušne duplje luči materije koje prenose informacije između ćelija, koje izazivaju zapaljenje ćelija. Hronična zapaljenska reakcija otežava vezivanje insulina za receptore na ćelijskim opnama i na taj način pankreas mora da luči značajno veću količinu insulina kako bi održao nivo sećera u krvi u granicama normale.

Metabolizam

Rezultati istraživanja koji su objavljeni u časopisu “Diabetes”, pokazuju da ima onih ljudi sa sporim metabolizmom, zbog koga ne mogu da izgube višak kilograma. Brzina metabolizma, odnosno brzina kojom organizam troši energiju u stanju mirovanja u toku jednog dana izražava se BMR brojem, odnosno brojem kalorija koje troši bazalni metabolizam.

Istraživači sa britanskog nacionalnog instituta za zdravlje ispitali su 12 gojaznih volontera, koje su stavili na režim ishrane u periodu od šest nedjelja. Oni su postili jedan dan, a nakon toga su redukovali kalorije. Ljudi sa ubrzanim metabolizmom su dobro odreagovali na ekstremno smanjenje kalorija i “brzu” dijetu, pa su izgubili više kilograma.

-Rezultati su pokazali da neki gojazni ljudi zbog sporijeg metabolizma moraju da rade više kako bi izgubili suvišne kilograme. Balansirana ishrana i redovna fizička aktivnost učiniće svoje na duže staze, naveo je tada vodeći naučnik studije dr. Martin Rajnhard.

Stručnjaci preporučuju da nikad ne preskačete obroke, bez obzira na to imate li spor ili ubrzan metabolizam, a da se kalorije najbolje troše vježbanjem.

Loš odabir hrane uprkos unosu malih količina

Izgledamo onako kako se hranimo, rečenica kojom jlekari pokušavaju da ubede ljude da se bolje hrane. Loš odabir hrane odraziće se na naš fizički izgled, ali i konzumiranje alkohola može doprinijeti da se kilogrami gomilaju. Ono što je važno znati je da svaka umjerenost daje rezultate na duže staze.

-Promijenio se kvalitet hrane, sada imamo loše procesuiranu hranu, šećere i industrijske dodatke što sa svoje strane daje problem u smislu koja ima dosta skrivenih kalorija. Imamo industrijski fruktuzni sirup, to je najjeftiniji zaslađivač, a ima ga u svemu, u jogurtu, majonezu, kečapu, keksu, i preterana konzumacija takve hrane daje nam, kilograme. Savjet je jesti zdravo, jesti voće, povrće, kretati se. Dovoljno je dnevno samo pola sata fizičlke aktivnosti koja je dovoljna da se održava kondicija. Izađite ponekad iz automobila, prošetajte, zaobiđite lift, idite pJešaka, pola sata brzog hoda je zdravo, ne zaboravite to, poručuje dr Radenković.

(Zenablic.rs)