Ne zadržavajte plastičnu ambalažu jer je ona namenjena jednokratnoj upotrebi. Plastična ambalaža koja se koristi za pakovanje namirnica i pića koja konzumiramo u određenim uslovima može biti štetna za čovekovo zdravlje, ali ta se ambalaža redovno testira i rizik od toga da smo ozbiljno izloženi štetnom uticaju jedinjenja iz plastike je minimalan.
Plastične kutijice u kojima ste doneli hranu iz prodavnice ili čašice od jogurta, sladoleda i slično najčešće su samo jednokratna ambalaža te ih nikako ne bi trebalo prati nakon upotrebe i čuvati za čuvanje drugih namirnica u zamrzivaču ili frižideru, nego baciti u smeće.
Iako je pri nižim temperaturama mogućnost migracije različitih jedinjenja iz ambalaže u hranu umanjena, između ostalog, korišćenjem deterdženata i abrazivnih sredstava za pranje ambalažu možete lako oštetiti i tako povećati rizik od štetnih promjena hrane.
Najpoznatiji polimerni dodaci plastičnoj ambalaži su ftalati, a od monomera bisfenol A (BPA). Izloženost potrošača riziku od specifične migracije ftalata i BPA iz plastične ambalaže minimalna je jer se plastična ambalaža redovno kontroliše, a zavisi i od njihove primjene.
Imajte na umu da je boca u kojoj ste kupili vodu ili sok kod transporta ili skladištenja mogla biti izložena različitim spoljnim faktorima koji mogu dovesti do “habanja” materijala te može doći do migracije u vodu ili hranu koja je u njima.
Izvor: 24sata.hr