Skoro od početka pandemije korona virusa zna se da se kod dece i mlađih osoba retko javljaju komplikacije usled infekcije virusom SAR-CoV-2, kao da su starije osobe i one sa hroničnim bolestima izloženije riziku od smrtnog ishoda. U rizičnoj grupi su i ljudi koji se bore sa gojaznošću.
Kada su u pitanju simptomi, kao najčešći se izdvajaju povišena telesna temperatura, suv i uporan kašalj, malaksalost i opšta slabost, glavobolja, dijareja, gubitak čula ukusa i mirisa.
Koliko će trajati bolest, to dosada nije moglo da se prognozira.
Naučnici sada tvrde da postoje određeni faktori koji ukazuju na to kako će se bolest razvijati. Starija životna doba i širok raspon početnih simptoma povećavaju rizik od dužeg bolovanja, pokazala su istraživanja.
Studija sa Kraljevskog koledža u Londonu, rađena prema podacima aplikacije “Kovid simptomi”, pokazala je da svaki 20. pacijent boluje osam nedelja. Prema ovom istraživanju, žene i gojazne osobe su pod većem riziku od dugog kovida. Utvrđuju se pokazatelji koji će identifikovati pacijente kojima je potrebna dodatna briga ili kojima bi moglo da koristi rano lečenje.
Naučnici dodaju da niko nije lišen rizika od dugog kovida, ali da pojedini faktori povećavaju rizik.
“Imati više od pet različitih simptoma u prvim nedeljama jedan je od ključnih faktora rizika”, rekla je za doktorka Kler Stivs sa Kraljevskog koledža.
Ukoliko osoba kašlje, umorna je, muči je glavobolja i dijareja i na primer, izgubi čulo mirisa i ukusa, u većem je riziku u odnosu na nekoga ko ima samo jedan ili dva simptoma.
Rizik raste sa godinama, posebno kod osoba iznad 50 godina i izraženiji je kod žena.
“Na osnovu ranijih saznanja utvrđeno je da su muškarci u većem riziku da razviju teži oblik bolesti i umru od kovida, a sada se pokazalo da su žene sklonije da duže boluju od ove infekcije”, rekla je dr Stivs.
Kada je u pitanju veza između hroničnih bolesti i dužine lečenja, jedino astma i bolesti pluća mogu da utiču koliko će infekcija trajati.