Trzanje u snu – evo zašto se to događa, a nema veze sa noćnim morama

Zanimljivosti

Naučnici objašnjavaju koji su razlozi za trzanje u snu. Sigurno vam se barem jednom u životu dogodilo ovo.

Foto: Shutterstock

Taman što ste legli da spavate i uhvatio vas je onaj najlepši san, skočili iz kreveta kao opareni.

Iako se u većini slučajeva nije desilo ništa što bi vas trglo na takav način – eto vas na ivici kreveta, dok srce lupa kao ludo, a vi pokušavate da se saberete i shvatite šta vas je tačno probudilo.

A kad se konačno smirite i vratite u krevet – ne lezi vraže, san neće na oči.

Ipak, dobro je znati da postoje razlozi zbog kojih se ovako nešto dešava, a nisu vezani za loše snove.

Kada je sve normalno, mozak ulazi u stanje “paralize”

U filmovima ćete najčešće videti glavne junake kako se “bacakaju” po krevetu dok imaju noćne more, ali u realnom životu, situacija je drugačija. Činjenica je da u toku sna ne pomeramo toliko, čak i kada imamo najjezivije more. Velike su šanse da ćete zapravo biti potpuno statični, ma koliko bile aktivne slike u našim glavama.

To se događa zato što se u mozgu oslobađaju hemikalije koje isključuju ćelije koje omogućavaju mišićima da budu aktivni. Dakle, iako vaš mozak aktivno radi, mišići u vašem telu ostaju “paralizovani“.

Foto: Shutterstock

Prelazak iz svesti u pospanost

Ipak, da bi pojasnili šta se tačno dešava pod “paralizom”, naučnici su objasnili da u mozgu postoje 2 glavna sistema koji regulišu nomalan život.

Prvi se naziva mrežni aktivacijski sistem i to je deo koji upravlja osnovnim fiziološkim procesima, poput disanja. Kada je ovaj deo aktivan, mi smo u punoj snazi, odnosno, osećamo se budno.

Sa druge strane tu je i ventrolateralno preoptičko jezgro, koje pokreće pospanost, kažu stručnjaci za portal Bright Side.  Ovaj deo mozga oslobađa hemikalije koje isključuju sposobnost pokreta mišića.

Shodno tome, kada odete na spavanje, vaš mozak prelazi iz stanja svesti u stanje pospanosti. Ali ovo ne funkcioniše kao prekidač za uključivanje / isključivanje. U stvari, o tome možete više razmišljati kao o kliznom mehanizmu koji prelazi iz jednog u drugi.

Nekad se mozak bori za kontrolu između stvarnog sveta i sveta snova
Ovaj prelaz ne ide uvek glatko. Kada dođe do greške, vaš mozak se bori za kontrolu između stvarnog sveta i sveta snova. Primera radi, sanjate da igrate fudbal – ovo bi se moglo iznenada pretvoriti u to da zapravo udarate nogom svog partnera u krevetu. U većini slučajeva, neće vas probuditi, ali ako je pokret jak, i tom slučaju hoće.

Simptomi:

Simptomi hipnagoškog trzaja uključuju: trzanje celog tela ili određenih delova, blicevi, pa čak i halucinacija koja dovodi do “skoka” ili “pada” (u snu), ubrzano disanje, ali i ubrzan rad srca i znojenje.

Foto: Shutterstock

Povezanost sa primarnim instinktom

Postoje i brojne studije koje ukazuju da ovakvo ponašanje, može biti nusprodukt evolucije, odnosno, drevni refleks primata koji upozorava na opuštanje mišića, pogotovo ako spavate vioko na drveću.

Mozak u osnovi pogrešno tumači opuštanje, kao znak da primat pada sa drveta i dovodi do brzog reagovanja mišića kao sistema upozorenja.

Uzroci

Iako se ne zna šta ih tačno izaziva, neki ih povezuju sa stresom, ali i preteranom upotrebnom kafeina i nikotina. Takođe, iako je samo vežbanje dobro, jer izmori telo, ukoliko je preblizu terminu spavanja, može izazvati trzaje.

Još jedan od razloga je deprivacija sna.

Trzajevi su normalna pojava, sve dok ne pređu u anksioznost

Trzanje u snu je potpuno normalna pojava i nema razloga za brigu, odnosno, nema ako se na to ne fokusirate, jer mogu izazvati anskioznost.

Hipnotički trzaji su zapravo veoma česta pojava, a po pisanju psihologa na sajtu Healthline, određena istraživanja sugerišu da i do 70 posto pojedinaca doživi ove kontrakcije. Međutim, neće vas svaki od ovih trenutaka prisiliti da se probudite. Većinu njih ćete zapravo prespavati.

Podijeli