Kada je u pitanju ne-HDL holesterol dobro je da bude ispod 130, a VLDL manje od 30 mg/dl
Portal Mondo.rs objavio je tekst o holesterolu koji vam prenosimo u celini.
Ako ste radili holesterol u krvi i trigliceride, evo šta znače sve te brojke i skraćenice i kako da sebi pomognete!
Ako brinete da ste u riziku od bolesti srca i krvnih sudova, lekar vam je sigurno rekao da uradite analizu holesterola u krvi. Dobili ste papir i ne znate šta na njemu piše? Objasnićemo vam kako se tumači analiza holesterola u krvi.
Povišen holesterol ima oko 40 odsto ljudi na planeti a on je okidač brojnih zdravstvenih problema. Analize će odrediti vrednosti zbirno i pojedinačno. Zbirne se računaju kao zbir LDL i HDL holesterola, plus 20 odsto vrednosti triglicerida u krvi. Sve vrednosti biće iskazane u mg/dl, odnosno miligrama po decilitru krvi.
Kada uradite analizu holesterola u krvi, zbirne vrednosti izgledaće ovako:
Dobre – manje od 200
Na granici – 200-239
Visoke – 240mg/dl i više
LDL holesterol:
Dobre – manje od 100
Na granici – od 130 do 159
Visoke – 160 i više
HDL holesterol:
Dobre – 40 i više za muškarce, 50 i više za žene, idealno je 60
Na granici – neodređeno
Niske – manje od 40
Trigliceridi:
Dobre – manje od 149
Na granici – 150 do 199
Visoke – 200 i više
Kada je u pitanju ne-HDL holesterol dobro je da bude ispod 130, a VLDL manje od 30 mg/dl.
Kada se kaže da neko ima visok holesterol, misli se na LDL koji se taloži u krvi i na zidovima krvnih sudova, i može dovesti do bolesti srca. Trigliceridi su masnoće koje telo samo proizvodi i one koje dolaze iz hrane, a osobe sa visokim trigliceridima obično imaju nizak HDL odnosno “dobar” holesterol”.
Kako smanjiti holesterol?
Dobra vest je da se visok holesterol i trigliceridi mogu spustiti jednostavnim promenama životnog stila. Najbolje je da se prebacite na režim ishrane koji ograničava zasićene masti, i eliminiše trans masti.
Jedite mononezasićene i polinezasićene masti koje se nalaze u maslinovom ulju, orasima i semenkama, kao i masnoj ribi poput lososa i pastrmke.
Vežbajte redovno, nemojte da pušite, smanjite alkohol, jedite manje šećera, pijte puno vode i najvažnije, izbegavajte da dugo sedite. Čak i ako vam posao to zahteva, pravite česte pauze, ustanite i makar prošetajte po kancelariji.