Mnogi ljudi boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), a da to i ne znaju jer svoje simptome, kao što su dugotrajni kašalj, iskašljavanje, nedostatak vazduha pri naporu ili zviždanje u grudima, pripisuju starenju ili pak pušenju.
U Srbiji oko pola miliona ljudi pati od HOP-a, on je peti najčešći uzrok smrti u našoj zemlji, ali široka javnost malo zna o ovoj bolesti, a još manje o rizičnim ponašanjima koja je izazivaju. Na onlajn tribini “Zdravi bez kašlja”, povodom 18. novembra, Svetskog dana borbe protiv HOBP, čulo se upozorenje stručnjaka, posebno u vreme pandemije, da je ova progresivna i potencijalno fatalna bolest u stalnom porastu, ali i dalje među onima koje se nedovoljno dijagnostikuju.
Zacenjivanje i iskašljaj
– Pre svega ovo je bolest starije životne dobi, više bolest muškaraca, pušača, onih koji rade ili žive izloženi respiratornim agensima, hroničnog i progresivnog toka sa nedovoljno karakterističnim simptomima, od kojih je pre svega prisutan kašalj. I u svetu, a posebno kod nas, oboleli se kasno obraćaju lekaru, zanemarujući tegobe, pripisujući jutarnji kašalj i iskašljaj pušačkoj navici. Otkrivanje ove bolesti suviše kasno zahteva ozbiljnije lečenje, česte posete lekaru, dugotrajnu primenu više lekova. Hronična opstruktivna bolest pluća vodi u respiratornu slabost, znatno narušenu radnu i životnu aktivnost. Ova pandemija i zagađenost vazduha koji dišemo učinili su da moramo ozbiljno da vodimo računa o stanju naših pluća – ističe prof. dr Lidija Ristić, pulmolog i predsednica Udruženja pulmologa Srbije.
Kašalj je, inače, odbrambeni mehanizam kojim se organizam, u normalnim okolnostima, brani i odstranjuje udahnute čestice iz disajnih puteva. Međutim, simptomi poput učestalog i dugotrajnog kašlja u napadima, sa zacenjivanjem ili iskašljajem koji je izmenjene boje, u prevelikoj količini ili promenjene gustine alarm su za odlazak kod lekara.
Prva linija odbrane od HOBP-a
– Funkcija pluća duplo brže opada kod pacijenata sa HOBP-om u odnosu na zdrave osobe, a sa svakim pogoršanjem bolesti, pluća su sve slabija, dok je kvalitet života ugrožen. Da do bolesti ne bi došlo, važno je zaštiti i ojačati imuni sistem i pluća, koja, kada su oslabljena, postaju podložna raznim virusnim i bakterijskim infekcijama. Prestanite da pušite, redovno uzimajte propisanu terapiju, budite fizički aktivni i uzimajte dovoljno voća i povrća – savetuje prof. dr Ristić.
Prema svetskim smernicama, za lečenje HOBP-a savetuje se primena raznih lekova, pumpica, ali i mukolitika N-acetilcisteina u dužem vremenskom periodu, najmanje četiri meseca, pa i duže, jer se njime olakšava iskašljavanje sekreta.
– Najnovija preporuka stručnjaka jeste uzimanje meda i proizvoda od meda kao prve linije u borbi protiv kašlja. S obzirom na to da se simptomi HOBP-a kao i ostalih respiratornih oboljenja javljaju tokom zimskih meseci, a tada su uglavnom virusi uzročnici, ne treba odmah uzimati antibiotike. Savet je da se imunitet podiže prečišćenim standardizovanim propolisom i prirodnim vitaminom C, koji ujedno popravljaju zdravlje pluća i čitavog organizma – objašnjava prof. dr Ristić.
Toaleta nosa
Ono što je zajednički simptom većini respiratornih oboljenja jeste nagomilani sekret sa kašljem, koji je pogodno tlo za razvoj infekcija.
Kako prepoznati?
– Čest kašalj (koji traje duže od tri meseca) – Kašalj sa iskašljavanjem sluzi – Nedostatak vazduha pri naporu – Sviranje u grudima – Umor – Teskoba, neprijatnost u grudima
– Respiratorne infekcije mogu da budu različitog intenziteta, od blage kliničke slike do komplikacija koje moraju da se leče u bolničkim uslovima. Hiperprodukcija sekreta u gornjim disajnim putevima može da dovede do zapaljenja sinusa, uva i grla, problema sa disanjem i gutanjem, a postnazalno slivanje sekreta dovodi do kašlja i komplikacija u donjim disajnim putevima. Kašalj predstavlja veliki problem, kao jedan od najkompleksnijih respiratornih simptoma – navodi doc. dr Sanja Krejović Trivić, specijalista ORL-fonijatar iz Udruženja laringologa Srbije.
Najčešći uzrok kašlja je upala sluzokože nosa i sinusa (rinosinuzitis), koja dovodi do slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela, kao i pulmološke bolesti i gorušica, a prevencija je uvek najbolja terapija.
– Osim jačanja imuniteta, savetuje se provetravanje prostorija, posebnu pažnju treba posvetiti ličnoj higijeni, zdravoj ishrani sa dosta tečnosti i vitamina, promeni loših životnih navika i vakcinaciji. Redovna toaleta nosa, kod dece i odraslih, prevencija je i terapija stalno prisutnog sekreta u nosu. Toaleta nosa hipertoničnim (fiziološkim) rastvorom je najbolji izbor za ispiranje nosa od bakterija i virusa, kao i za smanjenje otoka sluznice i osećaja zapušenosti, a upotreba prirodnog sekretolitika je neophodna da bi se sekret lakše eliminisao – savetuje doc. dr Krejović Trivić.