Magistar farmacije, diplomirani inženjer medicinske biohemije i savetnik na polju zdravstva sa 16 godina iskustva Stribor Marković na Fejsbuku je u javnoj grupi “Cijepljenje / Vakcinacija – grupa za sve koji imaju pitanja i nedoumice” objasnio sastav Fajzerove vakcine. Marković je nakon diplome radio kao asistent na zavodu za organsku uemiju Farmaceutsko-biohemijskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, a potom se zaposlio u istraživačkom institutu Plive. Nakon Plive radio je Imunološkom zavodu, gde je kao direktor kvaliteta izučavao kontrolu kvaliteta vakcina.
U nastavku prenosimo njegovu objavu.
“Pojedinačna doza iznosi 0,3 mL i kvantitativni sastav u miligramima je sastav u toj dozi. U vakcini se nalaze anorganske soli: 0,36 mg natrij hlorida, 0,01 mg kalijum hlorida, 0,07 mg natrijum hidrogenfosfat dihidrata i 0,01 mg kalijum dihidrogenfosfata. Funkcija tih supstanci je održavanje stabilnog pH (kiselosti) i optimalne koncentracije soli koja ne šteti ljudskom tkivu i koja istovremeno stabilizuje lipidne nanočestice. Osim anorganskih soli vakcina sadrži i 6 mg šećera sukroze (saharoze) koja služi kao stabilizator. Vakcina sadrži 0,03 mg mRNA”, piše Marković.
“Vakcina sadrži lipidnu (masnu) komponentu koja omogućuje ulazak mRNA u ćelije. Zajedno s mRNA one tvore lipidne nanočestice skraćenog naziva LNP (lipid nano-particles). Koje su to lipidne komponente? Prva je holesterol, lipid koji nalazimo u ljudskom telu u normalnim, zdravim membranama. U jednoj dozi nalazi se 0,2 mg holesterola. On stabilizuje dvoslojnu lipidnu strukturu lipidnih nanočestica sličnu ćelijskim membranama. Holesterol je farmakopejski ekscipijens (pomoćna materija) koja ima jasno definisanu čistoću i kvalitet. Drugi lipid je 1,2-distearoil-sn-glicero-3-fosfokolin koga ima 0,09 mg po dozi. To je lipid koji nastaje i u živim organizmima, a prepoznajete ga pod grupnim nazivom lecitin. Kao i holesterol, on stabilizuje dvoslojnu lipidnu strukturu lipidnih nanočestica. Dvoslojna lipidna struktura koja liči našim ćelijskim membrana omogućuje ulazak mRNA u ćelije. Ova dva spoja su neophodna jer sledeća dva lipida koja spominjemo u tekstu imaju tendenciju da grade jednoslojne lipidne strukture, a ne dvoslojne lipidne strukture. Ovde i stajemo sa sastojcima iz bakine kuhinje (osim mRNA)”, nastavlja.
“ALC-0315, (4-hidroksibutil)-azanedil)-bis-(heksane-6,1-diil)-bis-(2-heksildekanoat), je katjonski lipid. U vakcini ga ima 0,45 mg. „Katjonski“ znači da ima pozitivno naelektrisanje na fiziološkom pH (kiselosti) ljudskog tela. Zašto je potrebno da nalekestrisanje bude pozitivno? mRNA molekul je pri fiziološkom pH organizma negativno naelektrisana. Pozitivno naelektrisani katjonski lipid stupa u interakciju s negativno naelektrisanim mRNA molekulom jednostavnim zakonima elektrostatičnog privlačenja. Tako se mRNA inkapsulira (ugradi) u stabilne lipidne nanočestice. Kako je moguće da tako čvrst kompleks oslobodi čist mRNA molekul? Da bi vakcina bila delotvorno, mRNA mora na neki način da izađe iz tog čvrstog zagrljaja s ALC-0315 jednom kad uđe u ćeliju. Tu u pomoć pozivamo ćelijsku biologiju. mRNA lipidne nanočestice ulaze u endosome, malene „mehuriće“ okružene membranom lipida. Endosomi se nalaze u citoplazmi ćelije. I dok je pH citoplazme oko 7,0 (neutralna), pH endosoma je prilično kiseliji, sve do pH 4,5. Kada LNP uđu u kiseli sadržaj staničnih endosoma, dolazi do promene naboja mRNA – ona prestaje biti negativno naelektrisana. Zbog toga dolazi do oslobađanja slobodne mRNA iz lipidnih nanočestica u citoplazmu i dolazak do ribozoma gde će mRNA odigrati svoju fiziološku funkciju”, obrazlaže Marković.
“Poslednja lipidna komponenta je ALC-0159, 2-[(polietilen glikol)-2000]-N,N-ditetradecil-acetamid) koje ima 0,05 mg po dozi. Čemu ona služi? Injekovanjem vakcine u mišićno tkivo, lipidne nanočestice bi mogle reagovati s proteinima koje nalazimo na membranama ćelija i u međućelijskom prostoru. ALC-0159 stabilizuje kompleks lipidnih nanočestica i mRNA i sprečava nespecifično vezanje za proteine. Potencijalno vezanje lipidnih nanočestica za proteine moglo bi smanjiti efikasnost ulaska mRNA u ćelije. ALC-0315 i ALC-0159 su novi ekscipijensi (pomoćne materije) koje su se pojavile s RNA lekovima. Polietilen glikol nalazi se u sastavu niza oralnih i injekcijskih lekova. U vakcini se nalazi i voda za injekcije”, dodaje.
Marković je potom naveo i čega u vakcini nema. “Vakcina ne sadrži konzervanse, proteine jaja, gluten, orašasto voće i semenke niti se te materije koriste u procesu proizvodnje. Vrlo rano u procesu proizvodnje koristi se jedan od derivata kravljeg mleka, ali u konačnom proizvodu se ne očekuje njihov nalazak. U ranoj fazi proizvodnje koristi se antibiotik kanamicin, kog ne očekujemo u konačnom proizvodu u količinama koje možemo detektovati analitičkim tehnikama. U vakcini se ne nalaze penicilin, neomicin i drugi antibiotici”, napisao je.
“Alergija na penicilin nije prepreka vakcinaciji. Alergija na lateks nije prepreka jer čepovi bočica nisu napravljeni od lateksa već od bromobutila. Alergija na jaja, soju, orašaste plodove i celijakija nisu prepreka vakcinaciji. Trenutne smernice u Ujedinjenom Kraljevstvu upozoravaju samo na osobe koje su imale istoriju anafilaktičke reakcije na druge vakcine, prvu dozu SARS-CoV-2 vakcine i hrane. Anafilaktička reakcija je snažan tip alergijskog odgovora. Takvi ljudi kao lek u slučaju nužde sa sobom nose lek EpiPen (adrenalin). Iste smernice upozoravaju na osobe s prethodnom anafilaktičkom reakcijom na polietilen-glikol (PEG, makrogol) iz drugih lekova. U SAD-u upozoravaju na osobe koje su imale ozbiljne reakcije na komponente vakcine. Vrlo brzo Evropska agencija za lekove daće i precizna upozorenja koja će važiti i za našu zemlju”, zaključio je Marković.