Drastična promena u načinu života dovela je do nedostatka ovog vitamina vrednog za naše zdravlje danas češće nego ikad.
Ovaj vitamin može pomoći u smanjenju rizika od virusnih epidemija i održavanju imuniteta, snage mišića i gustine kostiju, dok su njegove niske koncentracije povezane sa malignim, kardiovaskularnim, autoimunim i neurološkim bolestima, kao i sa hroničnim respiratornim bolestima, dijabetesom i hipertenzijom.
Upravo su ove bolesti povezane sa najvećim brojem smrtnih slučajeva među pacijentima sa zdravom bolesti. A španski istraživači sa Univerziteta Cantabria u Santanderu upravo su objavili studiju koja je dalje potvrdila da čak 82 posto hospitalizovanih pacijenata sa koronavirusom ima nedostatak vitamina D. Vitamin D, jedan od vitamina rastvorljivih u mastima, poznat je i kao vitamin sunca jer ga naše telo, zahvaljujući suncu, sintetiše i proizvodi kroz kožu. Drastična promena u načinu života dovela je do toga da je nedostatak ovog vitamina vrednog za naše zdravlje danas češći nego nekada.
Da li ti nedostaje? To su znakovi koje lekari mogu propustiti
Česte infekcije Vitamin D je od vitalnog značaja za zdravlje imunog sistema. – Bez dovoljnih količina, naše imune ćelije ne mogu pravilno da reaguju, čineći nas podložnijim infekcijama – kažu stručnjaci. Vitamin D je neophodan za funkcionisanje dva osnovna dela imunološkog sistema, adaptivnog i urođenog imuniteta. Prva je ona koja pamti viruse koje ste imali, poput vodenih kozica – i osigurava da ih više ne dobijete. Kongenital je prisutan na mestima poput nosa i služi kao zaštita od svakodnevnih infekcija. I jedno i drugo je neophodno i za funkcionisanje su potrebni odgovarajući nivoi vitamina. Ako vam se čini da stalno imate neke infekcije ili vam treba vremena da ih prebolite, proverite nivo vitamina. Naučnici trenutno proučavaju ulogu koju nedostatak vitamina D igra u povećanom riziku od raka, posebno raka debelog creva, dojke, pankreasa i prostate.
Depresija – posebno zimi
Vitamin D igra ključnu ulogu u održavanju zdravog nivoa serotonina u mozgu. Stimuliše proizvodnju neurotransmitera u mozgu koji su neophodni za raspoloženje, a njihov nedostatak povezan je sa depresijom. 2014. godine objavljena je studija u časopisu Medical Hipotheses, u kojoj su stručnjaci pregledali 100 naučnih radova o vitaminu D. Otkrili su specifičnu vezu između nedostatka vitamina D i sezonskog afektivnog poremećaja (oblika depresije koji se javlja u hladnim i tmurnim mesecima i jeseni). i zima).
Bukvalno ste uvek umorni
Vitamin D je neophodan za pretvaranje hrane u energiju. – Ako ste uvek umorni, nedostatak ovog vitamina može značiti da ne asimilišete hranljive sastojke iz hrane, a sposobnost tela da proizvodi energiju iz onoga što jedete ugrožena je zbog nedostatka vitamina D – kažu stručnjaci. Dodaju da je ovaj vitamin neophodan za funkcionisanje i efikasnost mitohondrija (energetskih baterija ćelija) u mišićima. Dobra vest je da se ovo stanje uzimanjem suplemenata može brzo ispraviti.
Bol u zglobovima
Vitamin D je neophodan za regulaciju nivoa kalcijuma i fosfata u telu i igra ključnu ulogu u funkcionisanju zglobova, mišića i zuba, a odgovarajući nivo smanjuje rizik od osteomalacije (omekšavanja i slabljenja kostiju) i osteoporoze u kasnijem životu. Jedna studija iz 2014. kaže da su kod odraslih sa nedostatkom vitamina D veća verovatnoća da će razviti bolove u zglobovima kuka i kolena.
Slabost i bol u mišićima
Nedostatak vitamina D može prouzrokovati smanjenje mišićne mase i mišićnog tkiva. Bolovi u mišićima su često prvi znak da propuštate. Vitamin D ulazi u mišićne ćelije i pojačava kontrakcije mišića, što je vitalno za izgradnju mišićne snage i kostiju vežbanjem. Vitamin D naše telo može dobiti na tri načina: izlaganjem suncu, što podstiče našu kožu da „proizvodi“ vitamin D (čak 80 procenata dnevnih potreba), hranu koja ga sadrži i dodatke. Najbogatiji prirodni izvor vitamina D u hrani je ulje jetre bakalara i druge masne ribe. Dalje, hrana bogata vitaminom D uključuje ribu (tuna, sardine, skuša, bakalar, haringa, losos), rakove i morske plodove, neke pečurke, kvasac, goveđu jetru i žumance, i hranu koja je dodatno obogaćena vitaminom D, kao što su neki namazi od margarina, mleko i žitarice.